Otadžbina

ПГОКЛЕТП КАМ

385

страже понизно уклоне с врата , да Мијат у попово име слободније изађе, и да му пошту учине. 1 На Бога нађе Мијат један грчки брод, који се та исти дан спремао на пут к истоку. Мијат му се каже аџиом, који иде да полази света мјеста. Брод га за душу прихвати и без бродарине и другог трошка превезе у Цариград. Двадесет и пет дана ходио је Мијат из Цариграда преко Румелије и горње Арбаније, коначећи по хановима и колибама, просећи хљеба за љубав божју, док приспије го и бос у Црну Гору. Ту се стани код једног побратима у селу Дупилу подну Црмнице, и трећи дан по уздану пријатељу поручи жени у приморје: „да се је по божјој вољи избавио из млетачкијех рука", али јој сто пута препоручи и у главу запријети, да то не просочи живу духу. Након неколико дана дође у Дупило, манастирскијем иослом , стари превлачки калуђер. Мијат пође к н>ему и помоли му се да га прими на исповијест и причешће. Ту упознаде оца Макснма , онога истога који му је преотео бабу Цвијету, да је у јаму пе свали, и с којим је пио раКИ ЈУ У Друшкову дућану. Кад били при исповијести, Мијат изручи цијелу врећу , и повиједа калуђеру с реда све што му се десило од њихова растанка у Котору. На то му калуђер отповиједа: — За све бих те лако одријешио и покору дао, али што уби свог исповиједника, томе нема проштења на овоме свијету, а тешко и на другоме; ти си душа изгубљена и проклета ! — Што кажеш, оче, за велико име божје ?! Ја мњах да је то добро дјело и да ћу с њега с опанцима полећети у рај. Један безбради расколник, који није знао што је Бог ни божја вјера , и којега су Млетке жириле да при исповијести вара и на зло наведа невољне сужње, заслу1 Кад сам ову прииовјест првом чуо од калуђера Мојсеја Вукшића Грбљаиина, помињем се да је овђе примјетио, како су по тада Млечићи раздвајали сужње од исповједника једнијем пријебојом, ва сред којега је окно е решетком , да један другога не види ; јер, рече старан, зло и несрећа уче чоека памети.