Otadžbina

ПРОКЛЕТИ КАМ

38$

гове очн. Ко је на управи и госпоству , ваља да зарана отворн очи и да се од те болесчине вида. Ако она (Боже сачувај!) опријене и ако се удоми, по што прева.гиг олтаре и ћивоте , доће р^д на нријестоља и дворове. Опћа погибија, која пријети, оиомиње господаре и господу да се посавјетују и удруже да тој аждаји сатру главу, док не објача и цио свијет не прогута. У то име ја сам овде послан од преведре владе млетачке. Она је готова да те потпоможе новдем, па и свјетом и џебаном, само да ми обећаш да ћеш јој бити на руди да тријебите губу из торине. Ти си јутрос млетачки зет и пријатељ, не смијеш се оглушити раздогу госпоштине, која за тебе, као за себе, бди и прати сваки погибељни покрет празнова и скитача. На то ће Иванбег: — Ја сам готов пристати на сваку праведну жељу, и пружити вам по својој вриједности у сваку пристојну згоду руку помоћи. Но Богу хвала то злоо којему бесједиш, од мене је далеко; ако је код вас проникло, то је од више знања и науке. Мој народ сваки дан гине и зло пати, борећи се за крст часни и свој опстанак. Он је богобојазан и вјеран колико икакав народ на свијету. Гладује, а не ће да ради сто дана на години кад се свеци славе. Један је перјаник доста да ред обдржи у цијелој нахији, а два три старца из села да суде и мире. ЈеФинијега а уреднијега владања, ја мним, да никуђ неиа као у нас, и да није турскога бјеснила ја бих био најсретњи господар. — И ја мним, поговори Бескућа, да се та куга није јошт дотакла овијех брда, али се је доста добро примакла, првом јужином надај јој се дома; јер знај, честити беже, да у приморју вјера и страх божји исчезнуше, а преоте мах кривоклевшина, вјероломство, прељуба и суевјера. Лажни пророци те нове школе, већ су почели прелазити границу и крадом се провукивати на твоју земљу, гђе находе утока и гозбије. Имамо м, беже, добре пријатеље, који нас о свачем обавјешћују, свашто докажују. Ти си опит борбом за крст и опстанак, са срећом. Но иза твојијех