Otadžbina

ПРОЕЛЕТН КАМ

393

два наруча ржеве сламе, и већ није окушао ништа до по каи мдијека, што му је једва сдазило низ зајажени лијетњак. Кад га жена онаква виђе, стаде да кука и да се под грло замиче: — А ко те заби у ову јаму, леле мени, као ми јест, кукавиди на сухој граници?! — Ваистину ти, проговори натегом Мијат, која си ме просочила господи. Док ја тиснем, по твојему наговору, бабу Цвијету у јаму, ово је трећа у коју мене жива забијају, а нека она што ме чека кад испијехнем. Добро се рекло, моја, да ко другоме јаму копа, сам у њој стрмоглави. —- Ја те нијесам просочила ни сестри, то ли господи; но кад се просу глас да су те у Млецима на мијех дрли, стаде Горде да те живо плаче и коби, пак ми превре срце, гледајући гђе ти се злотвори наслађују. ... За длаку се не дохватих -кнезу носа ! —■ Мијата обузме троструки огањ, као да под њим ко пири, пак поче да клапиња и да свашто збори; а кад се пред зору малашно разабере и окарља, рече жени: Ја сам своју чашу допио но шљегни у село и реци богобрату Ђику, да сам докончао, пак га молим да ми добави пона из Спича, и препоручи му да ми, за светога Јована што је међу нама, не води духовника који зна дубоке књиге, да ми ту запреда и у божје име закучице находи, као да сваки дан с Богом руча; но нека ми доведе попа од наравске, који је учан нашој сеоцкој невољи, а вик да свашго слуша и нрашта. Дође сутра дан збиља поп Арсо из Спича, одријеши и причести Мијата од прве у мањи час, по што му дадне посну покору ако преболи, а напише на кољену пријелоге и саландаре у светога Мине, ако по чем умре. Мијатовица заустави попа при кретању: — Каза ли ти Мијат ко му је крвник, и записа ли га у ту књигу, да се обличи пред пуком прве суботе, кад му гроб прекаде? — Не ја, нити је мени Мијат казивао о каквоме крвнику. Он умире ево од своје а не од туђе, већ ако ћеш да запишем да га је пожњио стари срп, који ће, кад гођ буде, и мене и тебе и сваки створ покосити! —