Otadžbina

408

ЛУЖИЧКИ С.РЕН

је овај лист сБештеник Панка, а за тим пређе редакција У РУ ке учитеља Швјеле, који и данас тај лист уређује. Год. 1855. основано је књижевно друштво То\уаг1з81\у о п 12 п е ј е Т и 2 у с у , но већ после две године разиђе се издавши само четири књижице. Најбољи зналац доњолужичког српског језика а уједно најприљежнији књижевник јесте свештеник Теигнар; он је пздао новп завет, помагао је Хансигу при издавању библије (1868 год.) и наиисао вшие књига религиозног садржаја. Свештеник Брониш, такође је добар зналац језика; он ради живо на часопису 1и а и811 2 1 8 сћ ез Ма§-а2 1И. Гимназијалнп проФесор Дале издао је за употребу својим ђацима Бећгћисћ (1ег тсепсПзсћеп Зргасће (1867). Књиге за ученике народних школа иишу учитељи Леман, Војт, Грис и Швјела. То је све што смо нашим читаоцима могли казати о књижевној радни лужичких Срба. И ако нам овај преглед не представља стане повољно, то се опет даје из њега увидети, да Србп своју књижевиост обрађују колико год могу, и да језик свој ватрено љубе. И ако је судба њихна нзвесна, то ће се опет они још за дуго одупирати немчењу, и оставиће бар спомен у исторнјп народа кад их са светске позорнице нестане. Најбоље и најопшпрније дело о лужичким Србима написао је В. Богуславски; дело његово штампано је у Петрограду 1861 год. и назнва се „Куз (121ејо\у бегћоЈигусНсћ. Осим овог дела врло је добра књига: Рјез111С к 1 ћ 0 г 11 у С ћ 1 (1 0 1 11 у С ћ 1 И 2 1 8 к 1 С ћ 8 е 1' I) 0 \У, КОЈу Су 1841 године издали Л. Хаупт и Ј. Смолер. У најновије доба писао је о лужичким Србима и немачки књижевник Андре.