Otadžbina

Р О Г А Приповетка са села

I Е , људи, то је баш да бог сачува! .1епо не можеш живети од газда Раке Радишића! Досадио је већ свакоме у селу М. — Вала, ја не знам има ли кога, ко би се похвалио: да му газда Рака није што закинуо, опањкао га, посмехнуо му се, или макар у чему натрунио... Већ оматорио и оседио у пола, на опет не ће да се окане чуда. Толико имање , стока , баштина — па му све мало ; све граби од другога. Као да хала из њега зија ! Барем да има коме оставити н!х пб јада, него сам као пањ ; нигде никога до оног дугачког и сулудастог синовца , што сво село тера спрдњу с њиме. . . Па хајде што граби — нека га ђаво носи, нека граби — нико се није од харама спомогао ! Ама што се надуо онако од тешког јордама? Где год дође , све ти се он размеће , све се хвали, у свачему се гради најпаметнији. Па хајде и ту нека га ђаво носи, кад је таки ! Него што се онако матор помамио, те не да никаком чељадету с миром проћи ? Ја ли ће се искашљати ја ли рећи каку неприличну реч — тек ће, цркао пукао, задирнути свакога. Где што су га и одаламили за то, па онет не ће да мирује.. .