Otadžbina

410

РОГЛ

Газда Рака не држи никаког најамника , јер „брате, не може се: године омануле, свет се искварио, не ће млађи да те слуша , а овамо извлачи и краде где шта докопа." Његов синовад Паја слуша га у свему : и чува волове, и свиње, и иде у дрва, и у воденицу, и где год што затреба. Само је мало тром и једнако чмава. Куд год оде — лећи ће те спавати , а овамо се Рака љути , исује , праска чује се ио целом селу. Већ се пет шест пута успавао код свиња, а свиње право те у Ракину њиву па начине покор од кукуруза. Једно јутро сео газда Рака поред ватре, па пури пурењке и припија по мало ракије ... А ои ти је најволео јести пурбњке и пити уз њих ракију. Паја изишао пред кућу па се извалио колико је дуг и запалио своју симсију. А пушио је тако љут некакав дуван, да је Рака више пута морао кијати тако, да га свог сузе облију, па му је једном заиретио , да ће му и чибук и симсију о уши омлатити, ако кад год иред њим задими. Таман Паја већ задимаиио у велике, док стаде дрека газда Раке из куће : „Павле, Павле !. . Ббље, ббље ! Ено нечијих свиња у њиви !. . Ббље истерај !. . А терај у обор — оца им лоповског ја !" Паја скочи, па поче климати — бајаги трчи, вичући лењо : „Уша ! уша !" „Ббље. ббље ! . . Горе у врх њиве ! . . Ено их, потрчи море! А чекај само запамтићете ви, ко је Радован Радишић , б&ли!.." Развика се газда Рака , иа полети и он за Пајом. Еад тамо, а оно два назимета Симе Иванића провз г кла- се кроз плот, па ришкају нешто по увратинама... Сиромах Сима, сад ће имати посла ! А то је један поштен човек. Иије бог зна какав газда. Има нешто баштине и мала, петља и ради као мрав са својом Стојом, па никад није сухотап. До сад се већ неколико пута свађао и судио