Otadžbina

РОГА

411

по општини са газда Ракои, све око потре. Па и сад му се некако назимад измакла те увукда у њиву Ракину. „Ах , гони у обор ! . . Госу им њинога ја !" дере се газда Рака, трчи као бесан уз кукурузе, а сав се задувао. Паја само кдима преко бусења, па тек по који пут викне и он : „Уша ! уша !" „Та макни се , сад ћу ге овим кбцем !" цикну па њ Рака: „Шта се гигаш, као да су ти јаја у недрима!" па и он пристиже и заокуии иазимад бацивши се за њима кбцем , те у мало једно- не преби. Кад виде Паја да ту већ нема шале, растресе се мадо и он, на заокупи с једне а газда Рака с друге стране, те погнаше назимад на ниже сеоскоме обору. Псује газда Рака псује једнако — ама не оставља нп миша у дувару. Разлеже му се нсовка по цедом селу. Људи, неки на раду неки код своје куће , тек се само дозову: „Епо , ено газда Раке нашег ! Чујеш како ситни ? . . Јамачно оде у општину да се опет с неким суди !" Газда Рака, псујући веселом Сими и где и шта има, сагна већ назимад у обор, накрпчи Паји , да иде кући и да мотри, да опет не буде каке штете, а он окрете право у сеоску механу. Кад Паја одмаче мало, обазре се два три пут, па кад виде, да је већ Рака одмакао, искреса ватре и задимани онет. Па онда иодагано пође — све ногу пред ногу. Дуван га загрцне, те често застане да кашље; а онако дугачак кад се закашље превије се као пругло чак до земље; ударе му од муке сузе, а он их растрља песпицама, промрмља, као да нешто опсује, на опет најлак клима ... Не кида се он толико баш ; дуго је до подне, стићи ће кући. А може где год и проспаватн. II Механа је била са свим по плану, као што су сада обично механе по селима и друмовима. Столице плетене, обојене зеленом бојом; у неких се већ слама подерала па