Otadžbina

412

ГОГА

виси доле. Астали обојени црвеном бојом. А тако је обојеи и келнерај. На њему чаше , нолићи, оканице с вином и ракијом ; шољице , шаФољ са слатким од руже, у коме си често могао наћи по неколико мува, мрави увек, а кашто и по неки ивер или читав шипурак. По дувару слике Максимилијанове: једна, како га ухватили; друга, какоје у тамници и поп му нешта чита; трећа, како гледа слику своје жене ; четврта, како су већ они генерали стрељани, а на њега нанишанили. Осим тих слика поређане су још слике женске, што престављају делове света и годишња времена; слика некаког детета у наочарима а доле пише „К1етег Сгговзрара" и друга, опет дете женско у наочарима а испод њега потписано „К1ете Сггобзтата". .. Еле искићено баш како ваља, као оно кад је што по плану. Механџија и момци — све Гоге, као што је то већ обично у нас по свима механама. Осим учитеља и сељака, ту се често навраћаху два практиканта из среске куће на каву. Истина, среска кућа беше далеко за читаво пб сахата хода, али они пред вече, кад изиђу из канцеларије — пођу мало у шетњу, и не ће обићи, а да се не сврате. То јутро беше некаки свечаник, па се искупило у механу доста људи. Неки сели но клупама пред механом, неки у механи за астале, па тако у шали и разговору седе и пијуцкају по мало. Кмет Стеван сео опет са одабранијим људма па срче каву и после сваког гутљаја тек рекне: „Их, баш сам јечам!" А ониуз њега додаду: „Погане рекалије !".. За једним асталом сели њих четири, нред сваким по полић ракије, пљуцкају и већ заводнили очима. „Хајде, хоћемо ли?" упита један од њих испивши полић до дна. „Нека још, док оде кмет/ одговори други, а испод астала склонио руку и у њој држи готово већ улепљено пакло карата. „Ако је кмет! Што ти презаш од кмета? .. . Хајде, ко изгуби да да полић ракије," прихвати трећи.