Otadžbina

РОГА

413

„Ама хоће да зановета ту ваздан. Знам ја њега .. ." рече опет онај други. отпљуну. па наже полпћ. „Нека, нека — баш п ја волем, док оде," припоможе четвртм. У том се отворише врата и уђе газда Рака. Онако осорљиво — већ као што му је обичај — назва бога, па хајд' кметовом асталу. II не упита се с н>им, него одмах поче: „Ама, Стеване, јеси ли ти кмет овде ? Јеси ли ти глава међу нама, у овој општини?" „Јесам, газда Рако. . . А што ниташ? Зар ти до сад ниси знао да сам ја кмет ?" рече Стеван као љутнто. „Па шта чините ви, људи ? Је ли ово арнаутлук, шта ли је ?" поче викати газда Рака, а људи се само згледаше. Неки се осмехнуше и шануше један другом : „Ето га опет! Његова посла !" „Шта је теби, Радоване?" упита Стеван готово зачуђено. „Какав арнаутлук, бог с тобом јутрос ?!" „Еако: шта ми је ?" поче газда Рака јога јаче, а све хода тамо и амо. „Ено, онај лопов нанус/гио онолике свиње, те ми упропастише сав мој мал!" „Који лопов? каке свиње?" „Ено, онај твој поштени Сима, што га ти једнако хвалиш!. . . Затреше ми све кукурузе." „Е, е, затреше ? . ." „Јест, Стеване, затреше ја како!. .. А ти си ми бајаги кмет, па засео си ту у механи, а није ти ни у крај увета , што се овамо поштеним људма штета гради!" .. . поче Рака још јаче. Док ти Стеван плану па скочи: „Ама, шта ти хоћеш, Радоване ? Хоћеш, да ти ја чувам кукурузе, а? Да ти ја терам свиње, шта ли?" Газда Рака одмах се трже, па поче мало мирније: „Не велим ја то, Стеване, боже сачувај! Него, брате, упропасгише ме. Није шала онолика штета." „Ама шта хоћеш ти, кажи ми?!" подвикну Стеван и унесе се газда Раки пред очи. ОтАЏБННА I "27