Otadžbina

РОГА

415

пове и сумњиво врте главом. Сима се онет разгоропадио па виче на другу страну: „Хајде, хајде, газда Рако, спомогни се!" „Моје . .. моје ја хоћу! Ја не ћу никоме ни оволико зајести!" виче газда Рака и показује црно за ноктом. „Нека, нека, газда Рако! — Могу ја још толико платити! Немој ти мислити, што сам ја сиромах Сима, а ти газда Радован Радишић!. . ." „Баталите, људи,"свађу. Намирите се као људи. ... То је срамота — комшије па се кољете!" поче кмет Стеван да их мири. „Баш, газда Радоване, биће много дваест врећа — по души реци!" прихвати Илија. „Шта велиш, много ? А видите ли, људи, толики ми мал потрвен? !" викну газда Рака, па поче трчати од оборепа до оборена струка и дизати их вичући: „Нуто! нуто! нуто!" „Вала, Рако, баш да не видиш у твом амбару дваест врећа, па макар ти био двадесет пута газда Рака!" одупре се Сима у инат. „Два назимета, само што се провукла кроз плот, па хоћеш дваест врећа? ... Е, не ћеш ббли!" „Јест, два назимета. А има, ваљда, недељу дана како ми овде мал затиру, а ти их не чуваш!" дерао се Рака. „Чујеш, Симо! Дај ти њему четирп вреће, па нека легне та кавга," рећи ће Стеван. „Четири вреће!" дрекну Рака и пљесну рукама. „Каке четири вреће , људи! Имате ли ви памети ? . . . Оволика потра! . . ." „Ама стој ти, газда Радоване, знамо ми тебе," дочека га Стеван. „Ето , ми смо видели потру и наше је, да осечемо. ..." „Много је четири, газда Стеване, вере ми!" упаде му у реч Сима. „Ево у живот, ако су моја назимад два струка оборила. То му је све стара потра." „Е знаш шта је, Симо! Даћеш му две вреће, па нека га носи ђаво!" рече Стеван мало потише да не чује газда 27*