Otadžbina

416

РОГА

Рака ко ће га носити. „Нек се зајази! Ти си човек ллад, радићеш па ћеш и имати.. .. Само нека легне то један иут." „Право кажеш, Стеване," ирихвати и Илија и Срећко. „Нека му да две вреће, иа збогом !" Газда Рака једнако виче и не чује колика се потра осече. „Добро, добро, газда Радоване!" викну Сима. „Ево ћу ти дати две вреће. Не могу само за хатар ових иоштених људи, а не бих ти дао нп зрнда једног, па макар ишли на све судове!. . . Ама, вера и бог, гледаћу да и ја теби вратим зајам у чем било — заиста!" „Ја не ћу да чујем! То је по хатару! То није ираво осечено!" удари у вику газда Рака. „Ако ти није нраво, а ти апелирај !" нодвикну на њ Стеван. Онда се окрете Сими: „Ето тако, Симо ! Даћеш му две вреће кукуруза, а сад иди те гони оне прасде кућп и гледај да не уђу опет уштету." И сви се разиђоше. Рака оде низ кукурузе псујући и Симу и кмета и иотричаре све нз реда. А Стеван опет са Срећком и Илијом на другу страну. „Вала ноган човек!" рећп ће СрећкоИлијии Стевану. „Не може ти оно, брате, док не закине туђе муке цркло би!" додаде Илија. ,,Ено , све стара потра готово иструнули они струкови. . . . Познаје се што је нова нотра. ..." „Вала и мени већ досади та потра свакн час !" рећи ће на то Стеван. „Ама оваке напасти још нисам видео ! Има десет пута, како је од јутрос слао оног његовог лудака: „Хајде, вели, рекао Рака да осечете потру...." Сад скидох и ту беду с врата! — Да бог сачува! Најгоре ми је осецати те иотре. Али шта ћеш?... Једнако говорим људма да чувају стоку и не пуштају у штету, па ништа! Него од сад ћу и ја друкчије. . . . Ти ћеш се Илија увратити на бирова, па му реци, нека закаже по селу да људи ударе рбге на стоку...."