Otadžbina

РОГА

417

Сутра дан у зору, поче биров викати по селу: „Чујте, људи! Зановест од кмета — удрите рбге на стоку, да не чине штете! Хоће кмет све у обор! Немојте рећи да вам није казано ! . .." А знате ли ви, читаоци, штајето_р6га? Не знате? II не дао вам бог да знате! . . . Као што виднте по самом имену — већ изгдеда, да то није нешто лепо, што бн се, на пример, могло од кицошлука понети. Рбга је страшиа ствар. Она се може само носити на врату .. . и тешко томе, кога случај награди само једном једнном рбгом, а камо ли кад буде штедар те му повише тих кобних ствари натовари на врат! То се овако гради: Осече се рачвасто дрво, али се гледа да врат може таман стати између оних рачава како ваља; онај крај у дну рачава остави се подужи, колико већ затреба; рачве се пробуше на према се, углави се између њих врат и удари се клин>. који некад стоји за вратом а некад испод врата, и сад се живинче не извуче : одатле лако. Ето, то вам је рбга. Рбга је у разним употребама добила п разна имена. Тако, она се зове љуба, кад се дужи крај удари у земљу а рачве осгаве горе, те планинка ту углављује телад, да јој не сметају док краве помузе. Еад се на волове или краве ударц , да не чине штету, онда им се то обеси о врат: дужи крај виси нпз груди а рачве су за вратом, и тада се зове кљечка. А кад се удара на свиње, онда се дужи крај остави за вратом а рачве испод врата, и тек тада се зове оним кобним именом — рбга. . . . Него да се оканемо тако опасних ствари. Боље, да видимо шта ради наш газда Рака. IV Прошло је два три дана, како је осецана она потра Ракина. Поранио газда Рака и обишао забран свој, па ударио поред Павића куће •—• хоће иреко ливада механи доле. Таман беше окренуо низ поток, кад ето ти Марице с Јаном Срећковом — иду с воде. Газда Рака узе већ да се смеши онако враголасто, па поче : „Нуто, нуто — по-