Otadžbina

418

РОГА

раниле дуре!" Оне ћуте, па свретоше с путање и прођоше. А Рака се осврте за њима, па смешећи се кроза зубе упита: „А камо ти добро јутро, Марице?" „Остадо у потоку ..." осече се она. на њ, па пође даље. Газда Рака махну главом паучини: „Хм, хм! ђаво дете!" и удари преко Илијине њиве па на ниже те механн. Ту затече Симу, иснсова се опет с њиме око потре, и рече, да ће га тужити капетану, ако му данас не донесе две вреће. По што се већ сит навикао и попио чокањ ракије и каву, пође опет преко ливада — да удари поред Павића куће па у свој забран. Марица изишла у башту па нешто копа. Док ти се газда Рака наднесе на плот, па зашкиљио очима, а смеши се. „Баш ти, Маро, копаш пе шалиш се?" упита је он. Она ћуги па ради свој посао. „А где ти Спасоје и Ђуро?" „Не знам ја. . .. Иди па их тражи!" одговора она љутито. „Е, баш си ми некако увек љута.. . . Нису ти нешто све козе код куће." Она се чини и не чула, па копа. Он поћута мало. искашља се, па опет поче: „Зар баш остаде у потоку, Маро?" „Шта велиш?" осече се Марица па стаде наслонивши се на мотику и иогледа га попреко. „Оно твоје „добро јутро". . . Баш си ти неки ђаво!" и опет зашкиљи очима, као смеје се. „Море, газда Радоване, обиђи де ти мало даље, док те пије однеођаво!" „А што, чедо моје?" „Чедићеш се ти никакав, док те одадерем овом мотиком!" подвикну Марица. „Охо, бога ми, бна се не шали!" прогунђа газда Рака па оступи од плота. „Е, збогом, Маро, збогом!" и климнув главом учини: „Хм! хм!" па замаче преко једног прелаза у воћњак.