Otadžbina

422

РОГА

„Не ће ја! Зар ти пе знаш њега? Иде ти он, болан, за кедељом као пас за помамом" . . . „Ао, ја поганог гривоње, јади га зпали ! . . Ама шта велиш ? Хоћемо ли га заварчити ?" „Не ће му вала пасти иа ум нп она врљава баба Петрија, а камо ли ко други. . „Ама, шта велиш, док то пукне по селу, а?" „Море, гледај ти само носла" . . . У том разговору дођоше оба брата кући. Рогу оставише у Маричин вајат за врата; спремише нешто и конопац. Опет нешта шапуташе с Марицом, па одоше полагапо низа шљивар к механи. VI У механи већ засели она четворица па играју жандара, а пред сваким по полић рааије. Долази још сељака — час један, час по двојица. Гоге трче тамо амо, додају каву, ракију, вино, ватру — лармају. Помоли се и учитељ, назва: добар вече!" Сељаци одговорише. За чудо што тн беше тај учитељ достојанствен човек. Често је у разговору мешао по неку страну реч. И то кад хоће' да је изговори чисто зажмури , да би тиме околина увидела колика је ту ученост. А околипа обично тада шане међу собом: „Нуто, нуто! Како се наш учо пући!. , а Неки ђаволали прогласише, да је био негде шустер; али ко зна? Можда су само изнели. Истина пеки су виђали у његовом ћилерићу пеке чекиће и шила, али кад су га упитали: „А за шта ти је ово, учитељу?" Он им је одговорио са свим достојанствено: „То су неке инштрукције ! . ." Шета се учитељ полагано по механи а ћути. Ето ти за тим и Симе. Чим уђе, одмах се окрете учитељу : „Што ти, учитељу, поби ону децу ?" „Коју ?" упита учитељ устуривши се. „Знаш, хвала богу, коју. . . Што бијеш онако ђаке ?