Otadžbina

1'ОГД

423

Прођох данас онуда, а оно врисак, врисак — рекох, нико не оста жив." ,Ваља ошинути обешењаке. Хтедоше да ми поморе онодики мад. . . Начиниди читаву еиидемију!" . . Шта је хтео казати са овом „епидемијом" овде — бог би га знао. „Не знам ја, шта ти је то, и рече Сима: „Само не дао теби бог , да ти моје дете онако истучеш. Нотражио бих ја ту твоју вдаст, да иитам сме ди то бити !" „ Ја пе зовем никога, да се меша у мој званични посао. То није комесијадно. .поче учитељ упдећући опет по неку страну, и хоћаше забраздити далеко са Симом, да не уђоше она два практиканта из среске куће. Разговор се одмах прекиде. Учитељ приђе њима да се пита. Гога притрча усдужно те сману с једног астада у ћошку рукавом прашину, наређа три стодице и метну запаљену дојану свећу у чираку од тенећке с репићем и мумаказама већ искривљеним, да ниси могао никако усекнути њима. Одмах понуди госте : „Изводите господнне ! Шо заповедате „Дај вина !. . Седи, учитељу, кад си и ти ту да поседимо ," рече један од њих некако важно и растегнуто. Сви поседаше за један астад у крају , што беше на оку свима гостима. Учитељ је веома уважавао та два практиканта, и често је ховорио , да није дако наћи њихове , декорације." Један је био подугачак, са брковима обешеним на ниже, те су му се често сељаци и смејади: „Висе му, вели, бркови као гаће на плоту." Говорио је увек важпо и растезао речи, ударајући на неким слоговима јаче гласом. Увек гледа читав корак изнад човека с ким се разговара. Други је био мало снижи. Бркови му накострешени напред , па изгледаху као да је у ноздрве уденуо два прамена црне вуне. Он је гоиорио мадо обичније него онај с обешеним брковима. И кад говори , гледа обично по свима гостима, као да ишчекује, да му се чуде, како он то зна. Обојица су воледи , а особито кад се нађу с учитељем у механи,