Otadžbina

424

РОГА

да се разговарају о научним стварима. — Ономе што гледа преко човека било је име Максим, а опоме што гледа по свима гостима — Марко. Чим су засели, одмах Марко поче о научним стварима: „Ама што је канетанпца добила данас мерџане... да си само видео, учитељу!"' рече и погледа по свима гостима. „Комесијално . . . Знам ја то !" рече учитељ обичним својим тоном. „Зар су оно мерџани?" упита Максим и погледа изнад њега читав корак. Сељаци гуркају један другог лактом. „Ја, мерџани. . . то су они корали ? Је ли , учитељу? „Јест, јест. . . корали нотврђује учитељ. „А где ли то расте ?" „Не расте то , болан , него се вади из мора !" рече Марко па погледа опет по свима. Сељаци се опет гурнуше. „Из мора ?" „Из мора, да богме, ја шта ти мпслиш? Је ли, учитељу ? рече опет Марко и опет погледа по свима. „Натурално \" потврђује учитељ. „Па како ли се то вади?" упита Максим и погледа још за један корак више. „Ево, господине, вино!" рече Гога и метну полоканицу на сто и три чаше. „Ами што сум добио вино — цариградска Форма \ а похвали вино па оде за други сто да нешто додаје. „Имају роици па они —је ли, учитељу?,, рече Марко окренув се учитељу и сипајући вино у чаше. „Јест, јест ронци!" потврђује учитељ. „Они то ваљда зароне, па ваде ? л упита Максим. „Да богме, зароне на дно мора, па секу мерџане. Је ли, учитељу?" Учитељ потврђује: „Јест, јест!" Сељаци се опет гурнуше ; неки се згледаше. „А кит?! а узвикну Максим, чисто смешећи се од задовољства што је тако ухватио у тесно свог колегу, па погледа готово у сами таван. „Јес ја — кит!" рече Марко и чпсто се ошвави, што