Otadžbina

425

наиђе на такав чвор. „Хм, хм! Кит — ја ! . . То је, богме страшна звер! 1 ' „Знате ли ви," упдете се учитељ: „да су у кита уста као ова механа , па само хукне у се — а човек удети!.. Така је то конкурција!" .. Штаму је „конкурција," то ваљда само он зна. „ЕГ то ваља посодити!" рекоше међу собом неки сељаци. Неки се искашљаше. А неки опет гурнуше један другог дактом и згедаше се. „Како би то бидо, да начини човек хаљине од ексера па онда да зарони ? . , Баш би се набб !" рече Марко и опет погдеда по свима. „Би, добро би то бидо!" потврди Максим , погдедав мадо ниже од тавана. У том ти уђе газда Рака и обазре се свуд по механи, па махну нешто гдавом. „Е,је ди ти стадо срце на меру, газда Рако?" унита га Сима заједљиво. „ Ја, брате, ни чије не ћу, а своје не дам. .. Што си пуштао стоку у штету?" „Нека, нека газда Рако ! . . Пдатићеш ти то мени !" рече Сима као претећи. II опет би се свадиди , ади уђе Ђура са Спасојем , иа се мадо поводе као бајаги пијани. Газда Рака погдеда их некако као опарен па седе за један астад близу врата, што никад није имао обичај. ТБура и Снасоје заседоше на клупу поред оних, што играју карте, па Спасоје као једва преврћући језиком викну и лупи руком о клупу : „Механџија ! . . Вина овамо!" Максим , Марко и учитељ згдедаше се, а Гога притрча : „Молим, брат Спасоје, не прави ларма ! Саг ке да донесим." „Ама, где се ви тако оквасисте ?" упита Сима. „Е, па... тамо, ето горе!.." рече Ђура и поче преливати преко чаше донесено већ вино. Газда Рака погледа тамо и амо по гостима, па се тек