Otadžbina

РОГА

427

„Ја сам, брате слатки!.. Ето видшп... беда!" одговори газда Рака, уморан од оног терета, готово стењући. „А шта ту чиниш, болан ?" упита опет Сима. „Не питај, брате... Зло ти чиним. Снађе ме, видиш беда!", Сима се обазре да не иде ко, па упита: А ко те то тако јутрос убради?" „Није, брате, јутрос, него још ноћас. . . . Они лопови — Ђура и Спасоје.. . Видииг, никуд ти нисам пристао овако грдаи. . . Молим те, брате, ако бога знаш скини ми ову беду!" „Е, е .. . бога, ми газда Рако," поче Сима као да се затеже. „Опо, ја бих ти као и скинуо . . . ама, шта ја знам, ко ти је то патурио."" „Ама они, Симо брате, бога ми! . . . Ето, лепо хоће да ме обрукају. Кумим те богом, скини ми " „Не знам, бога ми, газда Рако," стаде опет Сима оклевати и слегати раменима. „Шта ја знам, може бити да ти је то баш и власт натурила. ..." „Ама молим те као брата скини, платићу ти ! . . ." „Знам, зпам. . . . Није то да рекнеш због плате," поче опет Сима да га мучи. „Него, може дознати власт, па да ја будем крив. ..." „Даћу ти десет дуката, Симо брате, курталиши ме ове напасти! Ако бога знаш —- ево ти у гуњду шест дуката, узми. . . . Немам код себе, бога ми! Кусур ћу ти дати чим одем кући — само се наврати до мојих вратница. ..." „Е хајд баш, газда Рако — пе могу где си ти, а вере ми да је ко други не бих ни под које новде," рече Сима на приђе Раки и извади му из џеиа у гуљцу четири дуката у злату н два у ситнини; попипа добро по џепу да није још шта остало, па завеза паре у пешкир и стрпа у недра. Одреши руке газда Раки, па узе један камен и поче избијати клин испод врата. Рака само сркне од муке, а светлаци му сену пред очима; али трпи — шта ће. Кад му је скиде с врата рече: „Богме, газда Рако, није већа ни у мог сивоље — добро си је могао носити !" Рака окунио молити Симу: