Otadžbina

4 28

РОГА

„Молим те као брата, немој да се чује ова брука. . . Ако се разгласи, не смем ти изићи на бео дан.. . Уврати се пред ручак на моју кућу да ти дам наре.... Само, тако тп свега на свету, немој да се чује !. . ." И ако је био газда Рака онакав, као што га већ знамо, опет се чувао да се не тера сирдња с њиме. Боље, да га убијеш, него да му се носмехнеш за што. Немај ти бриге, газда Рако," увераваше га Сима. „Како бих ја то казао. Ти знаш, да смо ми увек. .. Ето тако, бога ми, увек као добре комшије. .. Куд бих ја то казао. .. Ако смо се и споречкали.. . Људи смо! Бога ми, газда Рако, не брини се ти!" Рака удари на више све уз иоток кроз трње, да га ко не угледа. Сима не хте кући, него окрете на ниже механи. VIII Пуна механа сељака. Збијају шалу, задиркЈ-ју један другога, причају где је који на што награбусио, и смеју се. Док поче један између њпх: „Ама, људи, што сам ја једном налепио!" „А како ?" упиташе га неки и окретоше се да слушају. „Одем ти ја у Шабад нешто послом. Увратим се код неког Николе, што је овде био ћата код нашег капетанаУђем у кућу, а само му госпоја његова ту. Погледам по дуварима навешано нешта — као некаке гепсије, па све улупљене. Јесу тепсије! Ама опет, опет ... знам ја и у мене има тепсија; што су онако улупљене?. .. Кад тамо стојн један гвозден астал.. . . Као постављено да се руча, као није . . . Пометани лонци на астал, па вру — ваљда скинути скоро с ватре. Она госпоја узела па као меша — оно В РУ једнако. .. 0, како то ври?! Подвирим се под астал, да није оздо ватра наложена. Аја! нема нигде. Пипнем за астал — вруће ! 0, анатема га било !. . . ђаволска носла! Наиуним ти лулу, заналио бих. Шта ћу ? Нема нигде ватре. Као упитао бих ону госпоју, ама опет не смем. . . . Могу