Otadžbina

444

СТБВАН ДУШАН

месту као да на жеравици стоји... Најзад као да се нечег ирисети, иа се стаде гурати кроз гомилу гледалаца, док не дође до анимодулијона где је рекао Јовану да се нађе. II доиста Јован је био на стражи, ио изгледу у истоме мучном расположењу , јер чим угледа Ставру , он му похита на сусрет. — Јеси чуо, земљаче, ово данас ништа не ваља. Стасиотима као да данас тече млеко у место крви по жилама! — С тога сам те п потражио — прихвати Ставре, па му онда стаде шапутати — ако случајно и трка на коњма и на двоколицама испадне овако, онда их не можемо завадити , па да нас је још толико. 3 а тај случај треба нам једна наљевина по што по то. Ти треба да запалиш какву год кућу овде на иподрому. Јован се стаде чешати иза увета. — Хм, хм... То није тако лако! — Како није лако ? — испречи се на њ Ставре Сви су укућани на прозорима и на балконима, па и саме слуге су изашле да гледају трку. Можеш од шале запалити коју год хоћеш, а да те жива душа не спази! — Па коју као велиш да би ваљало понајпре запалити ? — припита Јован. — Богме — одговори Ставре — како у нас добро гори све с реда, само ако се једна запали, то је све једно. Тек није с горега почети каквом помаснијом , где се можемо надати добром пљачкању. Ено ти куће куропалатисове ! — Баш добро, Ставре! Та је кућа и онако понајближа цркви. То је за сваки случај врло добро! На те речи оба се зликовца грохотом насмејаше . па се растадоше и сваки се врати на своје место. Међу тим се коњаници већ прикупљаху код полазне белеге. Милина их је била погледати. Кони жива ватра, једва их уздржавају да остану на једној линији. А овамо опет још није све готово. Несу још прегледали све коње да л имају прописане године, још се несу ни сви коњаници