Otadžbina

446

СТЕВАН ДУШЛН

— Модрц, модри побеђују,! — Богме, ако ти ја намодрим и кожу на леђима победиће те ! — Охо, јуначе, ти си ми за то не само зелен него и сувише силан ! — Ко хоће да се клади ? Ево за три нумизме да ће зелени први стићи! — Ако стигне да ти платим два пута толико ! Испрва су сви коњаници били прилично близу један другога, али што су даље трчали све већи размади остајаху између појединих; најзад двојица одмакоше врло јако од целога друштва, и случајно један беше модар а други зелен.. . Учешће публике прелажаше већ у беснило. Не само сиротиаа што је стајала већ и господа и богаташи по трибинама и балконима све живо беше скочило, све живо махаше рукама, марамама, капама, дераше се на сав глас : — Модри, ха модри ! — Зелени, држ' се зелени ! И доиста зелени победи, али само за пола коњске дужине стиже пре свога супарника па мету. Сад се диже урнебес. Модри стасиоти не хтедоше да признаду победу зеленима, избране судије не могаху ни приступити делу, јер — настаде покољ. . . потече људска крв. .. у след забаве и играња... Срећом је на тој свечаности било и војске , те тако покољ не узе велике размере. Један Фаланкс оплита јурну с обореним копљима у метеж , и за четврт сахата беше мир опет повраћен. Оно неколико мртваца и рањеника што је пало , уклонише брзо хитре слуге тркалишта , којима као да то не беше са свим необичан посао.. . Оно нешто мало барица људске крви брзо покрише свежим песком, и — није ништа ни било. . . Трубе оглашују трећи акат свечаности, преставу азијатских гимнастичара... Подигоше грдно високе „трапезе," затегнуше ужета од