Otadžbina

СТЕВАН ДУШАН

451

је скоро сва светина у иподрому јурнуда за њим, за тиди часак Јован узтрча уза степене обдижње цркве, обрну се на прагу још један пут да се поруга својој хајци, начинивши јој дугачак нос, и у који мах га један хтеде дочепати за јаку, он се громко насмеја, утрча у цркву, па право у одтар. » То море људско што се у грдним тадасима ваљадо за њим да га прогута стаде на један пут , исто као што причају за Мојсија да је једном речју зауставпо црвено море. .. . Да је Јован поред паљевине учинио још и сва остала здочинства која се само замисдити могу , у оно доба не беше те земаљске вдасти п суда, који би га смеди огргнути од одтара.. . У томе тренутку у коме је све живо стајадо укочено од беснида и раздражености, Ставре показа кодико је вичан своме занату, јер он је знао да је грдна гомпда људи само дотде сдожна док нма једног општег непријатеља пред собом, за то он сад подвнкну колико га је глас доносио: — Срам вас било, модре стасиоте! Ваши људи у сред општег весеља и забаве паде нам куће па онда кукавички бегају у цркве! Те речи беху жишка која је западила много већи пожар но што беше ватра коју Јован запалп. Стотину мачева посукташе из корица, сготина мишица замахну на Ставру, али толико исто мачева , буздована и секира подиже се у његову обрану , н крв људска на ново потече по иподрому... Ставрино друштво старало се својскп да својим узвицима распламти што боље започету борбу, и она за по часа. обузе целу светину на пподрому. Што је год имало оружја на себи све јурну у бој. . . Зајажена лична и партајска мржња која је одавно тражила одушке, развали јаз, и као планинска бујица однесе и последњу трунку памети. . • Од људи начинише се крвожедни зверови.