Otadžbina

СТЕВАН ДУШАН

455

два трн пута... А ви не знате каква је то слает човеку коме нестаје ваздуха за дисање. Најзад је са две греде иритиснуше на дно раке док аасуше толико песка , да се више није могла маћи. Кад извукоше греде којима су је притискивали, опазио се на песку још један грчевит потрес , па онда — беше све свршено. .. У исти мах зачу се нека потмула грмљавина. Људи с мало искуства, и то махом странци у Византији, погледаше у небо, н чуђаху се од куд грмљавпна кад је небо тако ведро. Искуснији људи , а нарочито Впзантпнци од старине, побледеше ка' мртваци у лпцу. Онп су знали шта значи та грмљавина, па стадрше један по један бегатп кући. Нико није извесну реч први нзустио и опет стотине усана мрмљаху : — Земљотрес, би ће страшног земљотреса !.. Неколицина помисли да се земља тресе кад се Бог наљути, па повикаше : — Можда још није доцкан!.. Раскопавајте, раскопавајте гроб јадне Калине ! И много више руку него што је требало приону да раскопавају тај кобни гроб, рад кога се небо љути. За тили часак изнеше лепу жртву на рукама нз гроба, прскаше јој лице хладпом водом, трљаше јој лепо чело све за бадава. Оеа беше мртва. Историк византијски НиКетас , говорећи о томе случају, уздише: ,0 сунце, што мораде да гледаш такво крвничко злочинство, о вечни Душе божији, који си пре постајао него ли свет, ала дуго можеш да трпиш и да сносиш !. ." Подземна грмљавина зачу се на ново , само сплније но што беше отоич. Сва се светина разб еже с морске обале за тили часак. И друштво Ставрино , које се беше већ искупило по