Otadžbina

456

СГЕВАН ДУШАН

договору код галатскога моста пође забринуто, ни само не знајући куда. У том ударе на Ставру — Шта сте се окуњили као бабе. ? — повиче им он још издалека — Зар ви верујете што императорски људи пуштају у глупу светину ? Какав земљотрес у Византији? Где су овде горе што бљују оганЛ Земља се тресе само онде где има вулкана, а не где кукавнце иза сваке грмљавине виде земљотрес ! То што говораше Ставре изгледаше тако вероватно, па оида он се тако безбрижно и сигурно држао, да се и нехотице враћала кураж његовоме друштву. — Тако, а сад у бусију, у Галату ! —- Да видимо је л' истина Душан убио краља Михаила, или му само удворице то казују и хвале његово јунаштво ! — На Душана дакле, на Душана ! 5. По што оде отац Андоније, Јевдокија оста као укочена неколико тренутака. Као нежна млада стабљика, коју је бесна олуја сломила, сруши се њено дивно тело још један пут. Са згрченим коленима, испруженим рукама и склопљеним шакама , са клонулом главом и погрбљена сеђаше јадна аепотица непомично гледајући преда се. У томе стању затече је другарица. Чим је погледа, она се трже чисто од ужаса , али одмах за тим притрча јој , клече пред њу , узе је за руку , па с пуно учешћа припита: — Шта је теби, Јевдокијо? Какве ти је то страхотс причао незнани калуђер, те си се тако променила у лицу? Удовица ћуташе, не одговара ни речце. Тек у неко доба уздахну дубоко, махну руком преко чела, као да хоће да избрише неку успомену са њега па онда готово промуклим гласом рече :