Otadžbina

494

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

уграби старац, и коме почиње бивати већ непријатна љубав женскиње која има куражи да, још као девојка, иде н>ему на тајне састанке, додази да каже Пасквн како је он грешник, али како он њу опет ВОЛ.И. Пасква гајошједнако љуби и одмах заборавља све што је било. Старцу се одказује. (Еуд је био стари чика дика ?) Сад се праве припреме за венчање Франа п Паскве! Они шетају испод руке, разговарају о будућој срећи итд. Само мати једнакогледа Франа испод ока, и још се једнако боји због његове љубави. — Једнога дана Фран добија писмо од Аделајде: госпођица поручује да јој је (хвала богу) умрво стриц и оставио наслеђе од 100000 лира, да се сад отац не противи њеној вољи и дозвољава јој да пође за Франа, за то нека Фран појури у Млетке где ће се венчати мирно и без галаме, па после живети медени дептирски живот. Фран одма оставља Паскву и пође у Млетке, али по несрећи, он се помете у лађи те пошав из Трста крене се лађом која је путовала за Цариград и тек далеко на путу дозна шта је урадио , па се искрца у КрФу , врати се на ново у Трст и тек одатле одјури у Млетке. Путујући тако паметно он је изгубио раван месец дана, а последица је томе била да је у Млетцима, у хотелу где је била Аделајда, нашао од ње писмо, у коме му јавља да је „заборављена од Далматинца отишла у наручје Енглезу," а последица је томе била да се Фран вратио своме дому и са свим мирно опет отишао Паскви, која је знала шта је он урадио но која је опет пошла за њега. Трећи пут тек Фран се одиста венчао с Пасквом и Пасква је одма после венчања — умрла. Она је дакле умрла потпуно појетски од љубави. У приповетци која се зове Нина прича се како је сиромашна Талијанка, Нина, (наравно и сувише лепа) љубила врло богатог Енглеза који је трговачким послом био дошао у Терацин, одакле је и Нина. Да не мучимо читаоца дугачким изводом и за ову приповетку, казаћемо је врло у кратко. Богати Енглез није волио Нину толико да би њом могао заменити мис заручницу која га је чекала у Лондону, а другачија се љубав није слагала с његовим појмовима о части. Тако се ствар свршила, да је Енглез отишао кући с читавим срцем, а бедна Нина, пошто се најпре давила- у води, полуди од љубави. У малој приповетци , Ђеран до гроба " прича се како је неки бележник волео јако своју жену, да је све ишао на њен гроб , и да је и умрво на гробу њеном. Упућујемо ову приповетку жењеним читаоцима. Али мучно да би се икако могла доказати потреба за таку приповетку и мучно да у њој има икаква смисла.