Otadžbina

ПОЗОГИШНИ ПРЕГДЕД

499

пуна радње и вештачки изведена. Изузимајући усиљене модерне мотиве трагичне — отровито цвеће и мучно лудидо у последњој сцени, много сдаби утисак драмски и непознато име главне јунакиње нашем друштву. Друкчије то име стоји у Францеском, особнто париском друштву. Адријана је била прва Францеска гдумица, која је и на позорпици стајала и имада поште у друштву. ; ,Има пмена — веди Сент Бев, говорећи о Адријани — која живе и о којима се може говорити у свако доба, као о нечему, што је ту. Изреците пме Хедоиза, Лавалијер, сваки га зна и опет је радознао да чује још што о њему. Вазда жедпмо, надамо се чутп још нешто више." Њихов живот п судбина остављају нам у души вечни спомен и вечно их подмлађују у нашем уображењу. — „II зе Јогте — ведп нсти С. Бев — а 1енг зије1 соште ипе 1е8'еп(1е, пе теиг! р1из. 811'он вауаИ ои ез^ 1еиг 1от1зеаи, оп ЈгаИ уо1оп11ег5 1оиз 1ез апа ен гепоиуе1ег ауес рје!е 1а соигопне." : И Иарцис н Адријана Аекуврерова су сјајнп пропданци у нашој позоришној горп. Мало ће бпти гдедадаца, који не ће пожедети, да пх чепгће виде. 3. Лукреција Борџија, од Виктора Пга. — Сећам се својих ђачких дана. ИроФесор Францеског језика и књижевности седео је на катедрп и предавао Францеским језиком, а ми смо на кдупама зевадп и дремади; сдабо је ко десету разумевао. На један пут наде једноме на памет, да прекине зевање, те запита: Господпне, зар није В. Иго најбољи данашњи песник Францескп ? Аћ се п' ез! с^и' ипе еха^егаИоп е4 1та§1паУоп Од опо доба је повише година; имао сам времена, да се с Игом боље упознам и да се уверим, да у оним речима пма доста истине. Иго доиста прегони у приноветци, роману, драми — свуда. У њега нема нигде скоро правога трагпчнога; адн ко хоће да позна, шта је грозно. нека се сњнм упозна. Његове драме не могу издржати суда естетичкога; ади је на позорници Иго вазда победннк. На нашој нозорници видео сам како је-пропао Шидер, Лесинг ијошно неки ведикан;Иго пак, чини ми се, не би никадпропао, кадби му самовазда сдободно бидо тамо изићи. Шта је то? Тоје тенденцијозност свпју Игових списа; свуда пскрен и поштен смер, свуда сдобода крајња цељ. То је оно, ради чега веди Берне „1ш1 етет §и1еп Вгис1ег ВИ)ега1еп тиаз 1сћ еш1§е КасћвкМ ћаћеп." И на другом месту; „1сћ П11188 \у1ес1ег (1еи Вги<:из шасћеп. 8о оЛ кћ \'Јс1ог Ииуо псМе,1з1ез Ш1г, а1в аоШе јсћ тегиеп 8оћп уегигШеИеп. 1сћ Неће с1еп КеђеИеп с1епп пиг шИ зокћег КгаЛ ипс1 зокћег Кићпћек капп тап 81сћ зо