Otadžbina

514

ВЛСА ГЕШЈ1ЕКТ

Младић тај звао се Војко Огван. Чита иисмо , иа лицу му се боја мења. Пусти писмо иа сто. „Дакле умрво сиромах, Васа." „ Наш Васа, Васа Огњан, Васа Решпект !" Сви од родбине зачуђени; читаш па једном лицу вадовољство, па другом сажаљење. Странци забленуто гледе. Од родбине неко рече: „Нека га, добро једаред што је скоичао!" Други оиет : Штета, био је „Могс1кег1," јунак!" Војко уздахне; њему је најтеже било. „Сад пе ћу ићи на бал. Сви спомени његова жалосна жића сабили ми се у главу. Ко хоће нек иде на бал, ко остаие томе ћу испричати живот тог несретника , ког из свег срца жалим." Неколико њих кажу, да не ће ићи иа бал, само да чују какав је то човек. Ту остаде и Јанаћ Сарајлија. 4 Када се разиђоше, који хтедоше на бал, Војко Огњап овако поче причати: Васа Огњан , или Васа Решпект , био је син нашег чика Игње Огњана-Решпекта. Које што сам од старијих чуо, које што сам видео сам, све ћу вам иснричати; пред очи ћу вам ставити једну жалосну породичпу слику. Игња Огњан, наш чика , био је прави Сентандрејац. Шта је био ? Не зна се шта је. Рувета није имао. Имао своју кућу и винограде и од тога је живео. II могао је поштено од свог иметка живети. Имао је жену Сару, и сипа јединца Васу. Неоиисано добра, мекана, питома жена. Чпка Игња је био мало жестоке парави, а син исти на њега. Чика Игња био је и надрикњига, тојест нешто је читао, иа је мислио да много зна. Иначе био је поштеи од пете до главе. Био је истина особењак, као понајвише њих у нородици његовој што су били. Тако па иример, имао је