Otadžbina

ВАСА ГЕ1ППЕКТ

515

једпог брата од стрица, који се но други пут женио, па кад је видео да оиа сиповима од првог мужа вуче, поче је гањати, ал кад није хтела ићи, а он узе њене јастуке и перине па изиђе пред кућу с њима, иа пијацу, јер ту је кућа била и маказама све исече. Био је баш први дан Духова, но мало је ветар дувао, па раздувано перје тако је изгледало капда снег пада. Јединца сина од прве жене није трнио, јер гаје држао за трошацију; није се с њиме тридесет година, до смрти разговарао. Давао је оном кога је обегенисао и новаца у зајам, ма да је тврд био, и то без обвезнице, и мпого му је новаца пропало, и покрај свег тога није се ником тужио, држећи, да би и онако временом све то његов сип уиропастио. Када је умирао, није се хтео ни исповедити, пи причестити; рекао је околини, да није у животу никога преварио, па му није до те нужде. Док је живео, ма да је имао више кућа, лети код куће најрадије би се по тавану шетао. Економска лозинка била му је: што год купиш то је јевтино, што год нродајеш, то је скупо. Син његов док му је отац живео, био је раскошан; када остаде без оца, штедљив, прем да је и госта честито угостио, као год и гладног наранио. Он би рекао: „Док сам имао оца, имао сам ко ми тече, ал кад га немам, бар то морам сачувати што ми је оставио". И овај је у женидби ггрвој био сретан, ал без деце; у другој несретап. Кад је самац био, маст је на фунту куповао, и кад му ко пребаци да је то срамота, одговори: „Када имам буре масти, куварица краде по вољи, а одмах се не нозна; а кад је мало, лакше је уватити". И он као прави оца син, дао је таван још ленше оправити, прозор тавански гледа на сокак, над њим красна пупчаста стрејица , као глоријолета, а он намести испод ње столицу, седне, па чита, а овамо гледи у паузи ко сокаком пролази. Понајвише би читао дела о социјалним иитањима, о источном иитању, о великој Србији, која се има саградити, био је ужасап сриски шовеииста; па оида читао би радо брошире Финансијске , особито о аустријским Фииансијама, о могућпом државпом баикрот-