Otadžbina

528

ХУРАЂ БРЛНКОВЦИ

је те су се најбогатији људи из народа ту доселили и кућс нодизади. На источној страни вароши иодигао је митронодију, ведику и сјајну цркву, окружену здањем за духовнике (општежитељство) и „ ввслшимј слдм оукрлшемд рецлнућнш слдокнга сћ многмнмћ до тоганнгемк." Подигао је био још једну цркву негде у „неривоју," а на „сдаткој води" сазидао је странопријемницу за бодеснике и цркву у њој, и „нлслдн садовнга кћслкого н^крлиааго плодл." Види се да је онда бидо некодико поведиких и депих башта у Београду. Град је био управо систем један од некодико градића: Константин их набраја седам, Брокијер пет са две куде на удаску у пристаниште, — дакде опет седам. Константинов опис београдскога града доста је опширан, ади и нејасан нарочито са многих упоређивања Јерусадиму и Сиону. Види се да је град имао двогубе зидине, да је имао на Дунаву пристаниште добро утврђено, да је ризница деспотова бида у једној од куда у доњем граду а арсенал опет у једној другој, да је горњи град имао четири капије, од којих су оне на исток и југ биде ведике и имаде мостове који су се на данцима дизади. Као што Константин тврди деспот је Стеван често говорио, како му је намера бида , да град према исгоку распространи. Брокијер опет са своје страпе спомиње, како је Београд јак град, може да смести пет до шест хиљада коњаника, има доста артиљерије и како је међу топовима у граду видео један, којега је пречник износио 42 падца. За пристаниште на Дунаву он каже да се затвара гвозденим данцима који подазе од куда које стоје на удаску , и да се у њ може сместити до 20 војених бродова. Стеван се старао свима срествима да вароши подигне трговачки значај; београдским трговцима дао је нарочите повдастице и још је, као што Константин пише, израдио за њих особите олакшице у суседних држава. Брокијер је видео на Сави дванаест које већих које мањих лађа, што даје закључивати на доста развијену радњу трговачку. У опште , у време кад је Тзурађ ступио на владу Београд је био ако пе најденша