Otadžbina

ЂУРАЂ БРАНКОБИЂ

529

и најнапреднија, а оно за цело једна од најлепших и најнапреднијих вароша српских. Осим „долина пуних села/' осим великих градова какви су били : Ново Брдо, Београд, у неку руку и Сребрница, Крушевац и Голубац, осим приморских градова какви су Будва и Бар , и осим напредних трговачких и рударских места као што су Рудник, Плана, Кучајна и Ваљево, која сва долазе у споменицима онога доба, у деспотовој је држави било још пуно градића и утврђених кула , које су истина саграђене биле у доба, кад се рат водио поглавито стрелом, копљем и балистама, али које би се с додатком нових утврђења могле довести у стање да бар отешчају непријатељу продирање. Наиред смо споменули, да има доста разлога за веровање , да је деспотова земља била добро насељена. У сведочанству које смо за то навели има већ потврде у природној претпоставци да је народ, доста у густо насељен, био и прнличног привредног стања. По крајевима које су Турци притисли били, народ је тако осиромашио био , да путници нису могли по селима наћи тако рећи ни залогаја хлеба. Брокијер, на више места у своме путопису помиње како је њему, као и другим путницима по Турској ваљало носити са собом у бисагама, што му је за храну требало. Али у Србији је нашао са свим друкчије прилике. Његово сведочанство да се по српским селима може добити и хране и добра вина и у опште да се по њима може намирити свака потреба путникова, врло добро карактерише привредно стање нашег народа у оно доба. У осталом, ко проучава споменике о трговачким одношајима Србије с Дубровником у оно доба, не може а да не дође до убеђења, да су трговииа и рударство били у красноме полету. Како би добро било кад би знали што ближе о ондашњој државној управи, о Финапцији и о војсци! А о њима баш тако мало извора имамо. Што се администрације тиче, види се да је земља била подељена у неколико округа, којима су у полицијском, Финанцнјском, војничком, у не-