Otadžbina

530

%у1'ађ враиковмћ

еолико можда и у судском погледу , управљале војводе. Коиди земаљске унраве стицали су се у двору деспотову у рукама три иајвиша зваиичиика, нреко којих је деснот владао. Та су тројица : велики челник, велики војвода и протовистијар. Први је имао дужности које у данашњој држави врши министар полиције и правде ; други је био министар војени и заповедник војске; трећи је имао дужности министра Финанције , главног казначеја и главног унравитеља добара деспотових. Има неколико знакова, који дају мислити да је унутрашња управа чврстом: руком вођена. Један је знак у ономе Факту што, ма да између смрти Стеванове и доласка Ђурђева у Београд у Србији није било владаоца, ред у земљи није нигде озбиљно ремећен; други је знак што по народноме предању Старина Новак , одметнув се у хајдуке, није могао наћи станка у деспотовој држави , већ морао да бега у Босну ; врло је важан знак и у томе, што поред политичког терета, који је пао на народ, и поред све мрзости на Јерину, правих нереда није било; нити је Сибињанин Јанко, поред свега свог настојавања, могао да прође прерушен кроз Србију а да га власт иије добила у своје руке и деспоту одвела. Еад је Ђурађ предузео владу Фииаицијски су извори били : владаочеве приватне баштине , рудници , царина и непосредна пореза. Од рудника се узимао десетак; од соли такође, на сву ирилику и на име царине у опште наплаћивало се до десет на сто. На.име непосредне порезе наплаћивала се „царева перпера," и то по дванаест великих сребрних гроша, или пола млетачког цекина од куће или од оџака (вид. Ас1а Агсћ. Уеп. II, 177). Од Млетака је деспот иримао годишње по хиљаду дуката на име цариие скадарске (Ас1а II, 209). Брокијер је слушао да само од Новог Брда деспот има годишњег прихода иа двеста хиљада дуката ! Ово је тешко веровати ; али је врло за вероваље да је од свију рудника толико ирихода имати могао. Из речи Брокијерових види се , да се управ тај доходак од рудника сматра за најважнији. „Царева перпера" тешко