Otadžbina

ЂУРАТЈ БРАНКОВИЂ

531

да је доносила више од двеста хиљада , јер и ако је насељеност односно густа била, опет с друге стране не треба заборавити да је онда у једној кући у средњу руку више глава живело. Баштине које је г Бурађ иза Стевана у Угарској наследио и оне које је после сам добио, доносиле су му око педесет хиљада дуката годишње (Брокијер; Еп§е1, II, 321). За сада немам никаква поуздана мерила, по коме бих могао-бар од прилике казати колики је био државни приход српски у оно доба. Него узевши у поглед приходе других сувремеиих држава , узевши у рачун вероватну насељеност деспотове државе, и после и ту околност што су Турци од вазала својих на име данка обично десетак тражили, ја мислим да има нека малена вероватност да је целокупан доходак државни под Стеваном износио око 300.000 дуката, да је ТВурађ одмах нрвих година повисивши старе и завевши нове дажбине, подигао га на суму од 500.000, као што је на скоро за тим под претиском неприлика , које ћемо видети, и данак Турцима од 30.000 повисио на 50.000 дуката. Султан је имао прихода на своја два и по милиона дуката, као што су Брокијеру причали људи, „који су се дуго бавили на двору султанову и који га добро познају." .(р. 245). Него осим редовиих годишњих прихода, деспот је Ђурађ имао и знатну готовину у злату и сребру. Благо кнеза Лазара и благо Вука Бранковића, стекло се сада у једну руку. Одмах од првих дана своје владе Ђурађ је стекао глас и у својој земљи и ван ове, као необично богати владар. На другоме месту у овој историји имаћемо ирилику да се мало ближе упознамо с благом Ђурђевим. Долази на ред да о војеној снази деспотове државе проговориио. Ми још немамо стручну историју српске војске. Ово је, рекао бих, с тога што у великом целом историја срнске војске није друго већ историја српског народа. С друге стране и с тога , што за техничку страну српске војске сгарога доба, немамо за сада скоро никаква материјала.