Otadžbina

534

■БУРАЂ БГЛНКОВИЋ

иоказала. На свачи начин позније не налазимо спомена о њој. Брокијер , проучавајући организацију и маневрисање турске војске у првој половипи петнаестога века , нашао је за потребно, да, Европи светује, да организујући поход против Турака не саставља војску од 'Гешке каваљерије већ од лаке. Ово је морало бити јасно и другим стручним људма онога доба , а још ио најпре Србима , који су имали толико додира с турском војском. Може бити да је још Стеван високи пренео главни значај српске војске у лаку каваљерију. Свакојако, извесно је да се иод деспотом Ђурђем не спомињу оклопници , а помиње „лака каваљерија." У једном писму-своме Сибињанин Јанко моли деспота Ђурђа да му иошље „нешто од оне лаке каваљерије, коју он као што је иознато, свагда на раеиоложењу има." Писмо од год. 1448. Гејег, Сос1. сПр1. X, 363). И народне песме помињу катане на двору деспота ТЗурђа. Еатане су биле на сву ирилику стална најмљеничка војска. Ђурађ ју је, као што ћемо позније видети, састављао нарочито из Грка, Албанеза и Далматинаца , а тако је ваља да и за време деспота Стевана састављана. Колика ли је била та војска?! Знамо поуздано да је год. 1423 Ђурађ опсео Скадар са осам хиљада коњаника. (Ас1а, II, 187.) У војничкоме распореду цара Жигмунда стоји записано, да је деспот српски дужан да Угарској у рату с Турцима помаже са осам хиљада коњаника. Брокијер опет вели на једном месту, да би деспот Ђурађ могао у Србији да дигне четрдесет хиљада коњаника. Брокијер је у својим потврдама обично близу истине. Може бити да не ћемо много погрешити ако узмемо , да је стална најмљеничка војска српска под деспотом износила осам хиљада а властелинска, која се сазивала у време онште и велике опасности , око тридесет и две хиљаде , тако да је Тзурђева Србија заиста могла у нужди да изведе четрдесет хиљада добро наоружаних коњаника. У овоме што је напред видесмо деспотову земљу добро насељену , долине пуне села , поља застрвена житом,