Otadžbina

■бугађ бранковиђ

537

зиачај радње другог иеког човека, он му обично даје најгори значај. Семе неповеравања и нодозревања свагда је добро нанредовало на нашој земљи. Кад се поред тога узме у вид и опа душевна расположеност о којој папред на првом месту помињасмо, онда није тешко протумачити један жалостан одјек од жагора у маси народа из ондашњег доба. г Бурађ је одмах првих година напрегао све снаге и нокреиуо сва средства, да оправи градове и да доведе земљу у стање, да се срећно брани. А по земљи се говорило да Јерина зида градове, како ће с Турдима народ лакше да гњечи! Каква трагичпост у судбини ио гдекојих људи, који се жртвују радећи као најбољи пријатељи народпи, а које народ ипак показује као највеће непријатеље своје! Трагичност у судбини гдекојих вођа народних, подсећа на трагичност у судбини нашег народа у опште. Кад би могли да се дубље уиустимо у исиитивање његовога душсвног стања у оио доба, нашли би да он још никада иијс толико мира иотребовао као тада. Наступио је био у народном животу један тренутак, који би се могао упоредити с оним, кад пунољак очекује још само неколике благе сунчапе зраке, па да се развије у пун цвет, блистајући и нросипљући мирис. Косово пас је изненадило у прелазној једној периоди нашег политичног живота. Ударци за Ђурђеве владе затекли су нас у прелазној једној периоди нашег духовног живота. Књижевност, вештине, леп укус, питомосг живота, све је то за време Стевана деспота ударило одсудно путем напретка и плодности. Никада се у Србији пије више писало, и ако не могу рећи да се никада није боље, а оно на сваки начин није се никада лепше ни с већом ревношћу нисало. Старе су се ствари преписивале, нове преводиле. Константип фплософ и „ресавски нреводници", то су наши нрви академици. Из њиховог писања продире на видик љубав к раду, ентузијазам, којп је најбољи доказ да се осећала потреба од књижевности. Нс само да се много писало, него се много радило и на архитектури и на живопису. Какав је красан споменик из оног