Otadžbina

538

ЂУГАЂ БГАНКОВИЂ.

времена Манасија! А колико ли сноменика архитсктонске вештине није пропало у самом Београду, где је Стеван толико зидао! У живописним споменидима из онога доба са свим је очевидан добар корак на путу ослобођења од византијског стила; из њих вам веје у очи и шапуће души млада самосталност и у Формама и у колориту. Укус за ленше Форме показује се већ и у гдекојим типовима сребрних новаца Стеванових, а нарочито ТЈурђевих, од којих неки управо и јесу најлепши повци, воје имамо. Каква несрећа за нас, а и за Еврону, што није настало једно педесет година мира, те да се ови красни покрети образованости развију! Може бити, да би тада на место Италије Србија постала колевка ренесанса! Како ли је овај духовни покрет дејствовао на политичке догађаје, који су настуиали? Врло је тешко то сад на сигурно казати. Већа питомост можда је прочистила љубав к отаџбини, али је и повисила природну жудњу људску за миром, и то у она времена , кад се рат, крвав и суров рат, неумољиво наметао. У тренутцима мира иитомост је та повишавала милину живота, али с друге стране без сумње повећавала и осетљивост под ударцима народних несрећа. Као обично, најбоља срца највише су патила.

(Наставиће се.)