Otadžbina

ПРОКЛЕТИ КАМ

547

Да је кнез погинуо, лакше би Мијатовица мужа прегорела! Жалије је њекијема твоје добро по њиово зло! Кад се и ова мајсторија изјалови , Друшко иронађе трећу и смијешнију да се прође Мијата мртва. Нагнао се у Будви и тамо у оној луди упозна једнога Уцињанина, који је од зла времена ту бродом сврнуо. 0 свачему се разговарали а највише о благу и трговини. Рече Уцињанин: — Од нас живи боље свако! Издао рбд, трговине није, море изјело ако је ко имао бродића, стока полипсала, остали на ништа и без ништа. Сви око нас живе као бубрег у лоју; грну благо као лопатом, свака им пара роди десет, сто је пута годином преметну, а нама пуста у руке лиња и бијежи ка' да је скована од живога сребра; а да јој нијесмо крвници , но је залуду стискамо и пред њом гладни зјамо. Радимо у томак дању ралом и мотиком, а ноћу веслом и мрежом да избијемо из земље и из мора кору хљеба. Кад ни дотужи, а ми на књиге староставие да видимо што ни пишу, пак у њих нађемо: тешко мјесту који нема свога свеца, но се туђу моли и завјетује. Кад од нас не ће вражи да се свети, ево трећа година да обијамо , да га гђе купимо и ако је трговина мимо икакве грешна и пријеварна. Негђе нађи свеца, који јошт није иочео да чуда гради, негђе нанани на цијену за очи, а иегђе ти донесу какву мрцину да је куниш крадимице под руком. Да је светац нрави не би се пушта красти? Пак смо чули, гђе се људи разговарају да их је доста у ове краје, гђе је, богу хвала, цркава и манастира ка' у једној царевини. Али не знамо на кога бисмо се наставили, и које тијема послима главаџија. Не би гледали за цијену, ако умо и сиромаси, тек да је цјелокуп, да мирише и да му ријеч код старијех ваља. Друшко одговори: — А да си срећан да на мене напанеш! Ја сам таман тому нослу вјешт и трећак! Рад бих само знати тражиш ли свеца на гласу, који је одавна себе ирогласио и што се сад обретко чује да је жив, или једнога који је јошт под земљом, а већ почео од оздб зна-