Otadžbina

ПГ0КЛЕТ1) идм

549

А Друшко: — Не могу ти ја данас нарећи цијену, док не нађем ко ће га украсти и до доле прснијети, јер га народ не би продао да му даш за н> ови брод пун удушен жутијех дуката. Но ћу се ја насгавити нријатеља вјешта, пак ако се светац пусти открити и носити, лако ћемо се ногодити; ми, Богу хвала, нијесмо на њега самога иали! Ако ли се пе пушта, ми ћемо распазарити. — Но ако коме око исиане кад га открио тер не буде рад селити, ја за то не ћу да знам ; таква је трговина, здраво за готово ! — Не, богме , него кад би те душа бољела да ћору што бациш ! — Луди се дару нада ! — То је коло шарено ! Ја хоћу да знам цијену на ови час, мени светац у броду, а теби паре у кеси! Овако сс послује. Више ваља један држи, но стотина узми. — А да добро, рече Друшко, а ми се погодимо овако, без пријеваре и грехоте. Ви донесите на крај мора ону велику вагу , на којој дуждеви људи продају пуку со. Ја ћу на једну страну ставити свеца, а ти на другу нримећи пара, док бреме не криви ни тамо ни амо. — Мјера није добра, нримјети Уцињанин. Ако свецу није угодно селити и отачбину оставити, не ће вага у крст доћи да ставим Ловћен според њега, ако је прави светац. — Добра ти је, поговори Друшко. Ако свецу буде досадило под земљом, те би био на народ једак нгго га не откријевамо, олакшаће као маслиново перце , пак поћи у двије паре, тамо у вас гђе ће му пред н.им свијећа горети, тамијан благоухати а прси завјетима сјати ! А Уцињанин: — Најбоља је цијена осијеком. Ја кунујем мачку у врсћу, јер ако буде светац и цјелокуп, ја ти не бих за њ нару дао, ако није чудотворац. Дакле знаш која је, прекинимо на сто цекина на срећу божју. Ако ли учини светац да пристане јужина, која ме овђе усидрила ево двадест дана, и доведем га вјетром у крму сутрадан,