Otadžbina

550

ПРОКЛЕТИ КАМ

по што га укрцам, дома, придаћу ти иића и бакшиша десет дуката. На ту стаиу и раздвоје се пуни вина , да би га прстом у грло дотакли. Нађе Друшко два херцеговачка ускока, који му се подухвате да ће трупље Мијатово крадом изнијети из гроба и цренијети у Будву првијем мраком. Наком петнаест дана оба се новрате к Друшку невеселн. Рече му старији: — Ми залуду одбисмо сионе и отворисмо гроб. Од смрада и хале имасмо оба панути на врх главе, но бијасмо понијели по срећи смрековијех зр'ана, пак њима окадили гробницу. Нађи Мијата расиадена и угњела, гђе су га црви расточили. Опет покријемо плочама гроб, пак да нас народ не куне заковасмо их опет сионама. Ти си нас преварио , али што је јошт горе, с нами ругао, но дај ни два дуката, да се сад око нас не купи велико и мало. Друшко плати дукате , а Уцињанин је чекао залуду мрца иод Будвом мјесец дана. Напокон господа которска проуме се да на сваки начин прожену оца Максима с дуждеве земље, јер им је он био пбта која смета, бојали се, да настоји око тога како би Мијата прогласио млетачкијем и њиховијем мучеником. Једно вече пане у превлачки манастир књигоноша и донесе игумну Рухвину писмо провидииково , којијем га моли лијепијем начином да га дође колико ирије иоходити: — Ја бих лично, пише нровидник, код вашега иреподобија нрестао, но ми се годи срамота иутовати сухијем, од кад је иесрећа хћела да се госпоштини одметне један дијелак Грбља; а морем не смијем са слаба желудца." Сутрадан похита игуман у Котор. Уљегне иза дневи пред провидпика у највећу собу. Ту нађе старога Бескућу и уза њ сједне. Бескућа је пренашао игумну ријечи нровидникове, а провиднику игумнове. Како ? Чућеш, ако ти се не досади читати! — Је ли нозпат вашему иреподобију отац Максим из Попова, херцеговачки ускок? — Уппта Бескућа игумна у име провидниково.