Otadžbina

552

ПГОКЛЕТП клм

пут се топио, три падао у разбојничке руке, шест избјегао као по чуду турском коцу, проповиједајућ ријеч спаситељеву , мирећи освађене , бранећи слабашне , питајући гладне , разабирајући потиштене , тијешећи тужне и презрене! Он је ланих спасио једну бабу, да је сутука вашијех кметића у јаму не свали , нити је мировао док је не смјести у Херцеговини на црковному. Под онијема годинама удари и млита од села до села, од колибе до колибе, да тражи гђе би Христу послужио. Многе дане провађе гладан , окиснут , озебао ; многе ноћи виси и клима над постељом боника, бјесомучена, рањена, трудне родиље ! За све ово што рекох, и што је блиједи опис његова неуморна труда, он не заслужује похвале, јер је просто вршио своју дужност. Но сам вам хтио набројити неке од многијех његовијех врлина, једно за то да се сам у њих огледам и, ако ми милост божја удијели толико кријепости, да им барем донекле подражим; а друго да докажем вашој разборитости, да свако његово дјело, прије нег се ја Максимом нрозвао, пак било горе и безаконије од тијех што му се нришијевају, стоји на то вишу дику и понос онога рбда, којему смо се оба обрекли, и на утјеху оне наше браће који, пошто оставе свјеске сласти и разварања, узму крст свој и слиједе Христу ! Провидник упита Бескућу што је игуман рекао, а Бескућа изврће талијански овако: — Пас не једне од пса, а сви ђаци једнаци. Каже игуман, честити провидниче, да му се је брат Марко посветио жив : руке му већ пожућеле као жуков цвијет , живи о мани божјој , трагови му воњају, а из њега свети дух прозире и (чуј !) чини седам чудеса на дан, као они наш, не било премјењепо. 1 — Но је Бескућу свакако убила жива и искрена бесједа игумнова, пак стаде да увија и превија и поче да му одговара: Један домаћин који мисли на дику и напредак свога дома, ваља да себи стегом почини свако кутње чељаде , ако ће да му је на дому среће а мира. Његова је ријеч закон 1 Споређепо.