Otadžbina

ПР01МЕТН КАМ

553

што се не пориче, ко му престутш није његов. Тако исто радите вн у манастиру , тако и нровидник у земљи. Ко тлачи ваоовједи старијега треба да сели, на био он војвода ил војник, господар или кмет, владика или ђак, правда свакому ! А игуман : — Па добро ! Бескућа сљедује: — Пошла једна чета јавне силе да спали неку наказу која се у гробу очајала, разбојника који је макао о душу све вас превлачке калуђере и убио свог исповједника. Е добро, како свак љуби своју соју, тако и отац Максим развратном бесједом узруја свјетину сујеверну и раснуштену, као да су дошли тобож Л.атини да јој свеца уграбе , дику и поштење народно ! Скочи необуздана свјетина , ко шилом ко огњилом , сломије јавну силу низ оне стрмене брегове, да је једва жива Котору донрла. Преко тога отац Максим сипље но пуку неке лудорије и сањарије, да би се чоек ситан изасмијао, кому до нлача није. Ми од вас не тражимо ни да тога калуђера спалите ни другом муком мучите; ми га не ћемо ни свијескијем судом гонити , да се виши дим не дижб , но вас свјетујемо да га уклоните с наше земље и ваше трнезе, да не квари ђакове, које наставља и синовима зове, јер све што мачка коти то мише лови ! Нека иде у турско да тече душу и нроштење што је распорио онога који је на исту груд ночјевао ! Снаситељ је рекао : — Ако те око твоје саблажњава, избоди га; ако ли рука, осјеци је! Ми не тражимо толику жртву, ту не треба ни ћорити ни кљастити, него с Максимом преко врха а ми пријатељи као до даиас, тако по данас! Другчије, Бог уклонио.. . доље у Млецима, гђе се из далека гледа а ближе види, могло би се посумњати да. .. да.. . Бог зна што! да сте сви ви у томе колу! Игуман се зажари пак рече живахпо : — Господо у разлог ако сте и јачи! Гробље пада без спора нод црковну власт. Нападати на расналу телесину, коју је мати земља примила у своја вјечита њедра, дјело је што се вашој разборитости не нристоји. Била је света дужност оца Мак-