Otadžbina

566

МНЛАН

— Не предајемо се !.. Парламентар одјури изнеиађен јогунством те мале гомилиде, која се и без оружја на одпор спремаше. Топови загрмише , и већ по пека бомба истериваше густе облаке дима и пламена из сувих тршчаних кровова. Сад нагоше хусари, сигурни да ће се разбећи ти рацки мишеви , само док угледају гајтане на њиховим шареним доламама, а то ли кад, виде сабље, карабиље ипиштоље!.. Али се љуто преварише. I Еапетан ескадрона, паде од косе онога младића што му ода обесише. — Ово је теби за душу, оче мој ! . . . рече разјарени младић , а после потеже косом да и другога преполови, али се коњ у тај мах пропне на две ноге, те својим грудма заклони хусара; оштра коса звизну по зраку и верноме вранду нресече гркљан до половине врата. По примеру младићевом борила се и остала гомилида; и већ многи крвави лешеви шарали су зелену утрину ионосите Кикинде. Сад дођоше пешади. Батаљони командант, командоваше : „плотун !" ХиљаДу пушака плану, први, па онда и други пут... Кад се дим разишао, од упорне гомилиде није се видео ни један жив. . . само онај старчић викаше рањен : — Пардон !.. Ја се предајем !.. Ја сам био на мадарској страни !.. Хтеде он још говорити, али му се један из батаљона нримаче, те га бајонетом за свакад маџаронској партији осигура... После му онако крвавом исиремета џенове, иреви оно неколико банака што се у њега нашло, па их лепо и пажљиво сложи у шпагове своје шарене доламе... па онда поругљиво рече: — Ти си на маџарској страни!? Ја као рођени Маџар постао сам твој законити паследник ! . .