Otadžbina

ДЕМОКРАЦИЈД

575

погрешног и једносграног схватања. То је већ признато правило у свему историјском развићу, да свако једнострано начело, кад дотера до крајности и до вршка изазивље реакцију и упадање у другу противну крајност. Ваља дакле узети у обзир целокупни положај друштвених одношаја у Францеској у оно доба, кад је Русо писао и на среду изнео своју теорију. То беше доба теократског апсолутизма, који је у неограниченој краљевској вољи усредсредио сав закон и прогутао сву државу и чији је најпрецизнији израз у познатој изреци Луја XIV.: 1,'еШ с' ев! шо1. Русовљева наука по томе не беше ништа друго до узвик бола од стране погаженог, исцеђеног и истрошеног народа;кадје краљевски апсолутизам озго у ланце оковао и разорио државу, онда Русовљева теорија беше покушај народа да оздо из себе ту државу обнови и ореустроји. 3 Кад је Босије прогласио краља као носиоца божије моћи, онда Русо па супрот томе проглашује, даје народ тај, који на зеиљи врши божијумоћ и наслеђује љегову непогрешивост. Нема моћи која би могла краља ограничити, вели Босије. Жиријен и Русо на то одговарају : кад је народ извор суверености, онда њему није нужно никакво оправдање, да сваки свој закључак изврши. И такопо Босије-у монарх а по Русову народ и онда има право, кад ради нешто, што је противно праву. Ту се дакле унутарњи покрет у Францеској кретао измећу те две крајности, с једне стране владалачког, с друге стране народног апсолутизма; она је прва ову другу просто изазвала. Да је то доиста тако било, показује нам међу осталим још једна карактеристична нојава, коју ћемо овде у кратко напоменути. Босије, као главни теоријски нреставник божанског права, казује међу осталим како су сви људи по себи хрђави, пошто је њихов заједнички праотац прекорачио божији закон; због тога дакле тим људима треба један господар, који ће их зауздати и казнити. То што је Босије казао, то беше тада такође мишљење или управо предрасуда свију влас1 в. Н. А ћ г е п 8 Еесћ4 и. Кесћ^тлаззепвсћаЛ 1т АП^етеЈпеп као увод у Епсус1орасНе с!сг КесћЈвшзаепзсћ. V. Но1иепс1огвг I. Тћ. II. АиН. стр. 26. 37*