Otadžbina

576

ДЕМОКРАЦИЈА

ника и влудајућих сталежа, јер њима народ у маси својој беше но самоме начелу седиште сваке покварености и дивљаштва. На супрот томе сад Русо и његова школа изађе са противним мишљењем или противном предрасудом, по којој то беше догма, да су сви випш сталежи из реда неморални и покварени, а само је маса народна добра и морална. Па та је догма шта више добила израза у нарочитом члану, кад је Фраицески конвент прогласио „човечанска права", па је ту у члану 19. казао изреком: 1ои1е твШиИоп пе виррозе 1е реир1е 1>оп е! 1е та§1з1га1 соггирИМе ез! ушеиве (свака је установа погрешна која не претпоставља да је народ добар а власт нодмитљива). 1 По свему овоме, што смо споменули о Русову и његовој теорији, види се, да је његова наука у основи својој садржавала једну велику истину, али да је под упливом друштвеног стања, у коме је он писао, та истина у њега појавила се у једностраиом, изврнутом и погрешном облику; неумрла историјска заслуга тога необичног човека остаје свакојако то, што је он стојао на прагу нове повесничке епохе као најглавнији и најжешћи умни виновник и апостол њен, што је ударивши правце на саме темеље, на злоупотребе и невоље иостојећег друштвеног и политичког поретка дао најјачег и најречитијег израза новој демократској струји, која већ беше у велико ојачала и покренула се у дубини самога постојећег друштва; а да је томе свему дпо верна израза, то сведочи огромни утицај, што га његови списи имадоше на јавно мишљење у Францеском савременом друштву. 2 Оно што беше погрешно и једнострано у Русовљевој теорији, то је у исто доба сачињавало и сву опасност његове теорије. Отуда су и поникле неке зле стране и заблуде у великој Францеској револуцији; те су зле стране и заблуде оставиле свој крвави и разорни траг у историји онога знаме-

1 в. о томе Б\ БаваПе, АгћеНегрго^гатт, стр. 28.

2 0 томе необичном упливу папомиње међу осгалима занимљиве нодатке Виск1е, 6евс11. с1ег С1уШза(;Јоп ш Еп§1ап(1 I. В. II. АМћ. стр. 301. пр. 13,