Otadžbina

578

ДЕМ0К1'АЦИЈА

начела. Па кад је то, опда научна објективност и правда иште, да се уз противнике наведу и браниоди извесног начела или извесне мисли. Међу научне заступнике народне суверености морамо дакле одмах уврстити Џ. Ст. Миља, 1 који каже међу осталим : „I/ 1с1еа1 с]е 1а шеШеиге Гогте с1е ^оиуегпетеп!; ез! сећп туевШ (1е 1а зоиуегат^... 1а таззе гбише с!е 1а ситтипаи^;" па онда на другом месту: „Се роиуоп- 8иргете , 1а па11оп с1о11 1е розбМег (1ап§ 1ои1е 8а регГесМоп. ЕИе с1о11 е!ге таИгезке, диапс! е1)е уеи1, (1е 1ои1еб 1еб орегаИопб с1и §ои\ т егпетеп1" и т. д. Међу Францеским писцима напоменућемо већ више пута наведеног Лабулеја, који нарочито у својој најновијој у овој расправи већ поменутој књизи ((јиезМопз сопзШиИопеНеб) млого говори о начелу народне суверености, које он сматра као сталну основу данашње политичке организације. 2 Иза Лабулеја морамо овде навести једнога писца, који у новијој политичкој философији Францеској заузима одлично место и кога неки новији политички научници увршћују одмах уз Токвиља, те њих двојицу сматрају као најзнаменитије и најбистрије иолитичке посматраче и испитиваче у Францеској књижевности овога века. Тај је писац Иаолит Паси (Шрро1у1е Равзу). Он је у најновије доба написао нарочито своју најглавнију књигу под насловом: Без Гогтез с1еб доиуегпетеп!;8 е! с1ез 1о18 дш 1е8 г^188еп1; 1870" Но још пре те књиге у своме чланку „Сгоиуегпетеп!;" који је штаман у

1 Бе ^оиуегпетеп* гергезепШИ 1 , стр. 63., 99., 185 и др. Уз Миља међу знаменитијим инглеским писцима још можемо навести Бокда, па Беџхота (Ва&ећо<;) који је у најиовије доба написао по државну науку важну књигу: ТЈћег (1еп ХЈгзргипд' (1ег Ка110пеп (у ауторисаном немачком преводу у »ш1егпаИопа1е ЋаззепзсћаЛе. ВЉНо4ек« IV Вапс! 1874).

2 Тај писац међу осталим говори и о томе случају, кад би баш хтела опет да се оснује „легитимиа« бурбонска мопархија , па каже: „N0118 уеггопз 81, еп Гасе (1и реир1е еГ роиг ^адпег 8а уојх, оп 1и1 (Нга ^и'П у а ип с1го11 ди1 1'етрог4е 8иг 1е з1еп, ипе аи(;ог11е ^иј пе ујеп! раз (1е 1иј." (Јиез(;. сопвШ. 2. Еа геујзтп <1е 1а сопвШиИоп стр. 233.

3 Поводом те књиге написао је Каченовски свој већ поменути чланак у белгијском Кеуие с1е ДгоН 1п4егп. е<; (1е 1е§181а<;10п сотрагее, г. 1871., чији смо наслов у I. одељку ове расправе навели.