Otadžbina

ДЕМОКРАЦИЈА

579

БкИогшге §бпбга1е Ле 1а роНИуие р. В1оск (7. Нугајзоп) каже Паси на стр. 1106. ово: „Еп рппс1ре , 1а боиуегахпе1е 80С1а1е г6бк1е е! пе рои! г()зк1ег ^ие (Иапв V епзетМе с1е§ Гпг1тгд,и8 геитз еп ип тете согрз роШг^ие." Не ћемо још даље нагомилавати дитате из тога писца, јер је у горњим речима већ довољно исказано његово мишљење о суверенству. Прећићемо летимичио још некс најновије знатније писце, који пристају уз начело народног суверенства и сматрају га као најглавнију карактерну црту демократског државног устројства. Тако н. пр. М. Е. Еаро 1 вели о демокрацији: „II п'еп ез!; ра§ тошз уга1 дие 1а петосгаИе ехгз^е раг1ои1 оп 1а вошегатеи дм реирГе езГ гесоппие еп с1гоИ сотте еп ?аН. па онда мало даље: „1е ргтс1ре ДбтосгаИдие гб^пе дие 1е реир1е ез! гесоппи сотте 1а 8оигсе е\сНг81уе с!и роиуо1г" и т. д. Па онда да још наведемо већ једном у овој расправи поменутога Ханри Гало-а 2 који говорећи о извесним нужним реФормама у политичком строју Францеске државе нарочито наглашава: „с' ез! а 1а паИоп ди' аррагИеп!; 1а зоиуегате^ с1ап8 ипе 80 с 1616 Нћге е! с!бтосга1л^иепа у истоме чланку на другоме месгу казује са свим пресудно да „у сваком слободном друштву свс власти имају свој извор у вољи народној." Могли би то навођење научних присталаца начела народне суверености још и даље наставити, али ћемо га овде прекинути. Међу свима овим наноменутим писцима, изузевши можда једино Џ. Ст. Миља, нема ни једнога, који би припадао радикалној демократској школи; на против они при-

1 У своме чланку: Ба угахе е1 1а Гапвзе Детосга^е (Кеуие с1ез Деих топс1ез од 1. Јуна 1870.) стр. 553.

2 Тив ЈгоиуегпетегП Н1>ега1 еп Ргапсе, стр. 133. и 150. — Мислимо да није ни нужпо да помињемо и чувеног американског политичког писца Либера, чији су списи иарочито онај „о грађанској слободи« (Пћег ћиг^егНсће Гге1ћеИ и. 8еНззи'ег\\'аНип§ ићегз. V. Бг. Нг. М114егта1ег Не1с1е1ћег§ 18б0)стекли заслужепога одзива и у јевропском политичком свегу. Разуме се да Либер исповеда начело народ. суверепости , па међу осталим каже на страни 39. своје помеиуте књиге: »никакво господарство по божијој милости, или начело легитимиости не сме утицати при избору и оспивању власти , никаква претензија, која би стојала над народом и његовви суверенством не можебити допуштена."