Otadžbina

580

ДЕМОКРАЦПЈА

падају умерени,ој т. н. либералној демократској школи и потнуно пристају уз дапашњу демократску монархију, која је основана на народној вољи. Ми навалице баш нисмо овде помињали ни једнога из мложине данажњих радикално демократских писада , јер хтедосмо да наведемо оне иначе признате писде, који су мање искључиви и безобзирни у својим политичким назорима и испитивањима, па ииак су непобитном логиком саме ствари руковођени дошли до научног убеђења, да у данашњем претежно демократском друштвеном склопу за онога, који неће и не може да призна начело божанског права и легитимности, нема другога начела, које би могло бити оправдана основа политичкој организацији, осим начела народне суверености. Но можда се ми са свима наведеним писцима заједно љуто варамо; можда је наше схватање погрешно. По извесним знацима могло би доиста тако да изгледа. У данашњој државној науци ми наилазимо на неколицину чувених имена, као што су Блунчли, Мол, К. Франц, Дор. Стајн, Холцендорф и др., који сви слошки устају против начела народне суверености. Упевши се са свом својом немачком доктринарном „темељитошћу " они су учинили ту научну мајсторију, да се између обе крајности, божанског права и народне суверености, башкрозсаму средину вешто провуку, теданађу нешто треће; и то треће, тојепо њиховом мишљењу право научно начело, то је једино коректно и основано схватање државе и суверенства у њојзи. Да у кратко разгледамо, шта је то треће и на каквим се разлозима оно оснива, а каквим се разлозима народна сувереност побија. Кад би ми овде имали посла са онаквим противницима начела народне суверености као што је н. пр. новији правни философ немачки Тренделенбург, Форлендер 1 и још неки, опда

1 Ради запимљивости ми ћемо овде папомеиути како је Форлендер у часонису КгШвсће УЈег1;е1јаћге88сћпЛ Гиг Сгезе48§е1тп§ и. Кесћ48\\'1заеп8сћаЛ IV. Вс1. 4. Н. стр. 567—582. написао критику на Тренделенбургову кљигу: Ка1иггесМ аиГ с1ет ОтипДе (1ег ЕШк ^е^рг;!^ 1860. Критичар правда своју критику лре свега великим „научним значењем«, те књиге. Међутим у тој књизи са тим „научним значењем" стоји написано да је „сувереност државпа , кад