Otadžbina

582

ДЕМОКГАЦПЈА

чије схвата и тумачи. Ђлунчли (у своме АНдешетез 8Швгесћ1 II Вс1е) нарочито гласом удара на свој духовити проналазак, да је држава управо неки организам, и то морално-духовни органиеам. И тако држава наједанпут постаје неко засебно органско створење „вишега реда", које има своју главу, своје удове, дакле руке, ноге, па шта више и свој „нос а , кога у државном створењу преставља министарство спољних послова (ово баш нарочито напомиње и критикује Е. Франц у својој ^а!иг1ећге (1е§ 81аа1е8, стр. 26.) Доиста је претеривање са тим изразом „организам" довело до таквих смешних конзеквенција. Сам тај израз организам толико је нејасан, да тиме управо није ништа објашњено ни протумачено. То је само Фраза или слика, која тек онда и сама треба изближе да се опише и разјасни. Па још као нека слика или неко поређење може и да поднесе, али кад се тај израз организам као неки научни нринцип меће на чело самоме испитивању о држави, онда се тиме право разумевање саме ствари само замршује и отештава, шта више познавање се ствари тиме управо иресеца, јер се у напред већ о свакој појави у државном животу потврђује да је „органска," и онда се мисли да је тиме већ све казано и објашњено. А овамо тиме управо још није ништа казано. Но тај појам о држави као о неком организму не само да је таван, него је уједно и погрешан. Кад би то хтели опширно и темељито да доказујемо, то би нам овде млого места заузело. Ми ћемо дакле само нешто да споменемо, по чему се види погрешност горњега појимања државе. Еад би држава била доиста организам и кад би у томе појму била сва њена природа исказана, онда би она морала као и сваки други органски створ да се ^азвија и да расте само и једино изнутра из себе саме и никако друкчије. А шта историја о томе вели? Зар је мало држава било, које су расле и шириле се сасвим спољним механнчним нагомилавањем, спајањем, освајањем и т. д., у чему нема ничега органског ? Зар нису у живот извесних држава унесене