Otadžbina

594

ЗЛОСЛУТИН Б)4)ј

кулацији. Дов уђе у каФану један странац. Приђе те седе за Мојсилов сто. Мојсило се већ стаде снебивати и удешавати , ако што рече, да испадие фино . Странац но што седе унита Пунавца, ко је и шта је. „Ја сам молим . . ." почс Пунавац удешавајући фино и ио чаршијски: „Ако смемо служити Мојсило, знате, Пупавац, трговац..." „Мило ми је особито!" рече странац гледајући га некако ваашо; на му и он каза своје име и нрезиме и да је нутник. „ЗаФаљујемо па вагаем чесном имену," вели Пупавац фино , на нита: „А одакле нутујете? Ако смемо питати, љубоиитни смо знати.. ." „Са суве границе сад, а био сам свуд по народу. Ја спксујем народни живот..." И ту већ развезе путник причати: како је путовао, како је оп томе послу вешт, како је то један веома важан ал' тежак посао. Сиромах Пунавац чисто се разгали мало од он^ бриге своје, па слуша путиика с највећом скромношћу. У том се постави и ручак. Ручају ших два заједно, а путник само прича: „0, да знате само како је то красота исиисивати обичаје народне," прича оп: „Шта вам човек не ће видети куиећи обичаје. Па пример, какав Урога Мрчивур појури па свом алату, али ои у место наиред он у плот или на овај па ти се измакпе , а чича Мрчикур остане или где год иа трњу или па плоту, или ако ни једно ни друго, а он нод овим..." „0, ви'те молимо вас!" скромпо се чуди Пуиавац, а иутник јога одугаевљеније наставља: „Или па пример, какав чича Никола Попрда у место да притегне самарицу на коша, ои ти је одреши са свим. Па чим метне поге у оиа ужа, а оп ти се отисне те на земљу — ћун! а самар но шему — клоп; коњ падигие реп, иа кад види тај скапдал отиспе низа страну те се у какав трнић сакрије. . ." „0,'ви'те молнмо вас!" скромно се чуди Пупавац опет.