Otadžbina

ЗЛ0СЛУТШ1 БРОЈ

595

А нутник : „Тако потрчао једаи на чилату уз брежуљак. Остају му гдогови и дивље крушке тако брзо, као да каквим чудом све нромиче нокрај њега! Е то је бесан коњ, а беснија је још сила иа њему. Ето ти иокора пуче колан, седло се само сроза низа чилаша и на седлу јездач. А то беше наш Мркша Испијало! Ено га де му се седло уставило па трњу, а он ти поврх трња." „0, ви'те молимо вас!" још се чуди Пупавац. „Па да видите, кад гађају у нишан," наставља путпик. „Смешна је то ствар кад чича Ташан изтегне свој велики , негда алеви и са плавом кићанком , а сада угасито мрк, од многе машчуре и нрошлих година, Фес , па га метне на колац да га другови гађају. Севну ватре, покажу се димови и иокрај њега цијукпу куршуми, као змије кад са стене скачу на пролазеће , а Фес се држи гордо. Догоди ли се несрећа да лупи који куршум чудо у облику Феса, тада му и газда покуњи пос као ћурап кљун, а Фес се запуши но не плане, јер то не допуштају милиопи знојева , који су заједно са машћу од чварака или сланине, којом су чича Ташану ћери и снаје мазале перчин проседи, те кроз овај иролазила милионима пута и то тако, да се не зна управо које ће се име том облику Феса дати, фсс или смесе милиоиа знојева са машћу и т. д. Ои не плане јер то те смесе не донуштају. Он само цвркие, иа остави на себи рупу која наличи више на ону кулу од срнских глава у нишкој нахији у Старој Србији и на ону у Африци на острву Серби од шпанских глава, него на обичну рупу." „0, ви'те молимо вас!" чуди се још ио мало Пуиавац, а већ му отишла памет за Савком, поклопима, капиталом и оним злослутним бројем, што га се везао, па да би и он што рекао унита: „Којилије данас, господиие, молимо?" „25!" одговори путник. Мојсило ућута, а опет га обузе нека сумња. У том уђе адвокат. Упита се с путииком и Пуиавцем. Одмах путиик поче и адвокату причати како оп путује и рашта нутује. Како је већ обишао ио вароши и нашао у гробљу ту