Otadžbina

596

злослутнн вго.т

један гроб, има му вели више од две хиљаде година; како хоће да га носи ... и т. д. Адвокат се где што једва уздржагао од смеха, а Пуиавац се само чудио. Путник руча и оде да истражује старине по вароши. Мојсило се још проразговара с адвокатом о свом послу, наваљива на н>, да већ помене један пут, јер просе девојку други. Адвокат га увери да ће он то као пријатељ све покварити, ако се и учини кака прошевина, па оде. Пупавац изиђе да се прошета, прође поред Николине куће. Савка беше на нрозору. Оп дубоко уздахпу, она се подругљиво насмеја. XV Тако је још ирошло доста времепа. Било је некако ио Илијину дне. Адвокат одпутовао својим послом чак у Чачак. Пупавац изишао да се шета мало по вароши и да прође који пут — оном улицом. Забринут онако удари иаоколо преком улицом иа поред гробља. Кад тамо а око једног гроба њих два три нешто завирују. Једпе нразне таљиге притеране плоту. Двојица држе будак и ћускију као хоће да копају. Мојсило загледа боље, кад ал однекуд онај нутник што му је причао 25 маја оиако миого, како се јашу коњи и гађа у нишан. Док ето ти трче три четири човека оздо из чаршије, хитају право гробљу. Једап измаче и стиже пре остадих па оном путнику: „Ама шта ћете ви од тога гроба? „Да носим ову илочу." „Каку плочу, господине? Оканте се ви ћорава посла!... Не дирајте тај гроб!" „0 ја ћу то да носим — то је старипа." „Ама баталите ви ту вашу старину?" повикаше они остали пристигнувши и они. „Не ћете ви то помаћи одатле!" „А, шта ви знате?... То је ретка старииа... Ја. знам најбоље одсвију те ствари. Има тој плочи две хиљаде година!" Они људи избечише се само од чуда на њ.